Oralna hirurgija

Vađenje zuba predstavlja skup postupaka kojima se zub odvaja od zubne čašice i uklanja iz nje. Obzirom da je zub mnogobrojnim vlaknima čvrsto vezan za viličnu kost, vađenje neminovno podrazumeva, pored pravilne tehnike i primenu sile. Ono što je bitno jeste da ta sila mora da bude odgovarajuće jačine i pravilno usmerena da bi se sprečilo bilo kakvo oštećenje kosti. Zbog toga se tokom vađenja, pogotovo višekorenih zuba, primenjuju različite metode kao što je npr. presecanje korenova - separacija jer se na taj način olakšava njihovo vađenje i čuva vilična kost.

U trenutku kada je zub izvađen iz kosti počinje niz promena koje dovode do promena u samoj kosti, ali i položaju susednih zuba. Proces koštanog zarastanja, do formiranja apsolutno mineralizovane kosti na mestu gde je zub izvadjen, traje od 18 do 20 nedelja. Za to vreme, a i nakon toga, ako se izvađeni zub ne nadomesti, susedni zubi se obično kreću u novonastali slobodni prostor (obično je to kretanje ustvari naginjanje), a tim naginjanjem sile koje se javljaju žvakanjem više se ne prenose na način kako je to priroda predvidela (vertikalno), već pod određenim uglom, što rezultira nepravilnim opterećenjem tj. preopterećenjem. Posledica malpozicije zuba su vidljive na potpornom aparatu (kosti i parodoncijumu), kao i na samom zubu, a samo o vremenu izloženosti ovakvim promenama zavisi koliki će stepen oštećenja biti.

Veoma česta pojava posebno u današnje vreme je potpuna ili delimična nemogućnost nicanja zuba, najčešće umnjaka, zuba koji se poslednji pojavljuju u ustima (između 18-25 godine zivota). Razlozi za to su nesrazmerna veličina zuba i vilica (nedostatak prostora) ili nepravilan položaj klice umnjaka te nemogućnost njegovog izbijanja zbog nepovoljnog pravca nicanja.

Gubitak vilične kosti se javlja usled parodontoze- progresivnog oboljenja potpornih zubnih struktura (desni i zubna kost), bezubosti posle vađenja zuba i različitih koštanih trauma. U prošlosti je operativno lečenje parodontoze bilo veoma bolno i sa neizvesnim ishodom. Dugo godina je najbolja moguća terapija podrazumevala pojavu izduženih zuba i osetljivih eksponiranih korenova nakon izvršene hirurške procedure.

Zato što ima pacijenata koji se manje ili više plaše stomatoloških intervencija a neki to čak ispoljavaju i napadom panike. Takođe, pacijenti koji su alergični ili imaju lakšu ili težu hroničnu bolest, zahtevaju prisustvo anesteziologa i aktivno medikamentozno učešće.